Ekološke inovacije i samogrejna ekološka kuća

Sadržaj

Vi ste posetilac broj:



Free counter and web stats
od 03. oktobra 2005.

Datum i vreme


centralno evropsko vreme - CET
(GMT +01h)


webMaster
za rezolucije 1024x768 i više

______________

Copyright © 2005-2014.
Veljko Milković

Sva prava zadržana.



Copyright © VEMIRC 2009-2014.
Istraživačko-razvojni centar
Veljko Milković
Sva prava zadržana.

ARHEOLOGIJA - ARHEOLOŠKA I PRAISTORIJSKA OTKRIĆA

 


Ne znam kako izgledam svetu, ali sebi ličim na dečaka koji se igra na morskoj obali; i dok se zabavljam, pronalazeći čas glađi oblutak, čas lepšu školjku - jedan ogroman okean istine leži isped mene još neotkriven. - Isak Njutn

 

 

 

Ovde možete preuzeti najnoviju hipotezu Veljka Milkovića pod nazivom "Život bez početka i kraja - EON" (opisanu u poslednje objavljenoj publikaciji "Novi turisticki potencijali") zasnovanoj na istraživanjima i arheološkim nalazima opisanim na ovoj strani:

Preuzmite PDF dokument "Život bez početka i kraja - EON" - 141 KB - download - kliknite ovde!

 


   

Uvod

 

Tokom javnih nastupa prethodnih godina, Veljko Milković je najavio kapitalna arheološka otkrića iz paleolita na Petrovaradinskoj tvrđavi kao i u Srednjem podunavlju, dok su iskusni arheolozi izjavili kako se o tome "nije moglo ni sanjati", te da je bilo "apsolutno nenadano"...

A dogodilo se i potvrdilo - kroz najnovija arheološka otkrića iz Paleolita. Na brojnim javnim nastupima, tvrdio je da je Srednje podunavlje kolevka praistorije sto se potvrdilo i kroz nedavna arheloska otkrića evropskih naučnika. Takođe poseduje jedinstvenu i neobičnu arheološku zbirku, a uz to, prikupio je brojne minerale i fosile Podunavlja kao i ostatke prethodne civilizacije.

 

 

 

  Dunav krije tajnu

 

Slika 1. " Kolos u Dunavu " - po staroj legendi dno Dunava obiluje ostacima predhodnih civilizacija

 

Pretpostavke da mutne vode Dunava sa obilnim nanosom, kriju mnoge tajne iz pradavne prošlosti potvrđuje i potonućo strvske tvrđave - Inzelšanca sa početka XVIII veka . Ovo utvrđenje je bilo u sastavu sadašnje Petrovaradinske tvrđave koja je bila sagrađena na tadašnjem Ratnom ostrvu , ali podloga nije izdržala opterećenje , te je cela građevina iščezla - potunuvši pri visokom vodostaju Dunava izmedu 1827 i 1832 godine , te je vremenom zaboravljena i u narodu.

 

Slika 2. Ostrvska tvrđava - Inzelšanac, današnji ostaci pod vodom kod Oficirske plaže.Crtež prikazuje sadašnje stanje potonule građevine, sa kojom se ronioci povremeno sreću.

 

Događaj je interesantan i zato što se nešto slično verovatno zbilo i ranije , te mutne vode Dunava kriju zasigurno još mnoge tajne .

Sličan uzrok u ranijoj prošlosti mogao je sakriti i mnogo interesantnije građevine , o kojima nema baš nikakvog pisanog traga . Nakon ove digresije možemo se ponovo vratiti praistoriji, ali sa manje pretpostavki.

 

Tako kapitalna otkrića poput Lepenskog vira tek slede...

 

 

Mogućnost sakupljanja najstarijih ostataka

 

  Obzirom da su prirodne i vestačke katastrofe nepovratno uništile brojne ostatke kulturnog razvoja čovečanstva - vreme je da se zainteresovani uključe u spasavanju preostalog, tj. ostataka sve od praistorije - oruđa koje je koristio pračovek.

Na prvi pogled složeno, problematično i sl., međutim jednostavno - bez ikakvog iskopavanja, već samo sakupljanje sa površine, jer su upravo ostaci sa površine najviše ugroženi zbog neznanja.

Potrebno je samo dobro prepoznavanje, a pored korišćenja arheološke literature, obilazaka muzeja...

 

 

Zašto je težiste na praistoriji ?

 

Ostaci novijeg datuma se lako definišu, međutim oruđa praistorije često liče na "obično kamenje". Tako podležu raznim oštećenjima, a neretko završe kao agregat u betonu.

Život pračoveka je najčešće bio uz reku, tako da obala i ono što bageri iskopaju može biti interesantno za razgledanje i sakupljanje.

Mikroliti, ta najsitnija oruđa praistorije, lomljiva su poput stakla i načnjena od najkvalitetnijeg kamenja iz okruženja.

Kvalitetna oštrica, poput žileta, nemože se nikako dobiti od tesanja poroznog kamena, već samo od izuzetnog poput: kremena, ahata, oniksa ,karneola , opala... Tako su pri veštom lomljenju plementog kamena izrađeni nožići, rezači, probadači, i drugi mikroliti.

Sakupljanjem oruđa praistorije saznaćemo mnogo o našim dalekim precima, a pored toga spasiće se ista oruđa od mehaničkog oštećenja koja potiču od neznalica i neodgovornih ljudi.

 

"Karika koja nedostaje" se možda nalazi u Panoniji srednjeg Podunavlja, pa je stoga zanimljiv i fruškogorski masiv, koji još uvek krije mnoge tajne... Dalja istraživanja ovih krajeva mogu dati izvanredan doprinos u demistifikaciji ranije prošlosti, što olakšava shvatanje sadašnjosti, pa i budućnosti ...

 

 

 

 

Slika 4. Talasi Panonskog mora najverovatnije su zaoblili oštre ivice paleolitskog oruda. Foto: S. Nikolić- Iz privatne zbirke Veljka Milkovića

 

 

  Dileme o najstarijim nalazima

 

Prema dosadašnjim nalazima najstrija oruđa potiču iz Tanzanije (1 400 000 - 1 750 000 god.starosti). Otkrio ih je 1931 godine Luj Lejki (Luis Leakey 1903 - 1972). Ista oruđa bila su izvanredno očuvana.

Prema takvom shvatanju područje Evrope je kasnilo preko 1 000 000 godina sa početkom izrade oruđa.

 

Međutim, tokom poslednjih decenija, na području srednjeg Podunavlja pronađeno je stotinak kamenih oruđa sa znatno zaobljenim ivicama i površinskom metamorfozom, koja ukazuje na možda veću starost od "najstarijih" oruđa iz Tanzanije. Tako da početci kulturnog razvoja Evrope nisu bili u senci Afričkih i Azijskih kultura.

 

Novi nalazi i argumenti provociraju skeptike, tako da se žestoka osporavanja mogu očekivati kao i pre više od četristo godina ("Teorija munja") praistorijska arheologija zasigurno nije doživela savršenstvo, pa novi artefakti zaslužuju realno preispitivanje.

 

 

 

Slika 3. Kremeno oruđe neolitskog čoveka sa područja Petrovaradina Foto: S. Nikolić - Iz privatne zbirke Veljka Milkovića

 

 

Bacanje dragocenosti u vodu

 

Gotovo kod svih naroda sve od davnina pa ponegde i u novije vreme običaj je da se pojedini predmeti bacaju u vodu ( reku, jezero, bunar ... ).

Žrtvovanje dragocenosti ili u rešavanju spora između sukobljenih ljudi kome pripada nekakav predmet, često se presudilo - nikome i sporni predmet je bačen u duboku vodu.

 

 

Kako zaviriti u dubinu vode ?

 

Gravitaciona sila čini svoje, tako su mnogi ostaci iz prošlosti teško dostupni jer ih skriva duboka, a često i mutna voda. Pored ronjenja, savremeni uređaji poput sonara omogućuju zanimljiv pogled u rečno dno.

Međutim ronjenje u mutnoj vodi i skupa oprema predstavljaju veliki problem, pa su u opticaju bile razne ideje poput: korištenje čamca pošto se vertikalno kroz vodu omogućuje bolji pogled u dubinu nego sa obale, razne hvataljke, velike kašike, periskopi sa baterijskim osvetljenjem i sl.

 

 

Izložba sa rečnog dna

 

Zanimljivo je da je put do krajnje jednostavne i najkorisnije ideje ponekad veoma dug ili pak nedostižan. Nakon višegodišnjeg bezuspešnog traganja za rešenjem - pogleda u dubinu mutne vode - Dunava, iskrslo je tako prosto rešenje - Bager.

Bageri u cilju produbljivanja rečnog korita ili zbog peska, ili šljunka, izbacuju ono sto je u dubini na površinu. Tako se bez ikakve opreme kao na izložbi može videti sta kriju mutne vode Dunava, kao i drugih reka i jezera...

Iskustvo je pokazalo da je kamen najotporniji pa je stoga na predhodnim stranama kratka ali bitna informacija kako prepoznati vrednosti od kamena.

Prilikom pretraživanja deponija peska ili šljunka, potrebno je pripaziti na moguće odronjavanje ili na nekim mestima suviše meke podloge u koje se istraživac može zaglibiti...

 

Iz privatne zbirke Veljka Milkovića

 

 

 

Slika 5. Gravure u rečnom valutku načinjene su najverovatnije mikrolitima. Preteća pisma ili umetnosti ostaje za dalja proučavanja, ali se može predpostaviti da je čovek oduvek želeo ostaviti nešto iza sebe. Ovog puta je u potpunosti uspeo, jer trag u kamenu opstaje i u vatri i u vodi.

 

 

 

 

Slika 6. Neobična kamena oruđa sa srednjeg Podunavlja

otvaraju dilemu o stvarnom stanju najstarijih kultura.

Pored toga zaobljene ivice i površinska metamorfoza ukazuju na izuzetnu starost

 

 

 

 

Slika 7. Rekonstrukcija dvostrukog siljka od Jaspisa - V.Milković i S.Brajdić

 

 

 

 

 

Slika 8. Sadašnje stanje: Zub vremena je učinio svoje - oruđe je sa svih strana zaobljeno (18,5 x 6,5 cm)

 

Slika 9. Rekonstrukcija siljka od Karneola - V.Milković i S. Brajdić

 

 

 

 

Slika 10. Dug vremenski period je doprineo znatnom zaobljenju sa svih strana.

Sadašnje dimenzije oruđa od Karneola iznose: 7,5 x 3 cm

 

 

ll

 

Slika 11. Neobični meteorit iz Dunava - Glavna neobičnost - nazire se elipsiodna forma Da li se radi o fosilu vanzemaljskog porekla, elipsoidu veštačkog porekla ili pak o slučajnosti?






 

Dodatne informacije o ovoj temi možete pronaći u knjigama " Petrovaradin i Srem - misterija prošlosti ", " Svet misterija - novi pogledi " kao i u odeljku Šta su drugi rekli - Izvodi iz štampe.

 

Sve informacije o arheološkim i praistorijskim nalazima mogu se dobiti kontaktirajući autora Veljka Milkovića koji je spreman i otvoren za svaki oblik saradnje sa svim potencijalnim strateškim partnerima i mogućnostima otvaranja muzeja, kafe galerije, izdavanja knjiga i publikacija na svetskim jezicima itd. jer je do sada pokazana velika zainteresovanost kako na domaćem tako i na stranom tržištu te postoji mogućnost za dalji razvoj ove oblasti.