Knjigu možete poručiti onlajn (plaćanje se vrši unapred uplatom na bankovni račun pre slanja preporučenom pošiljkom na Vašu adresu – važi samo za isporuke na teritoriji Srbije) – da izvršite porudžbinu molimo Vas ispunite Narudžbenicu
Porudžbine iz inostranstva možete izvršiti plaćanjem putem kreditnih kartica ili PayPal-om nakon čega će Vam knjiga biti dostavljena registrovanom avionskom pošiljkom - da izvršite porudžbinu molimo Vas kliknite na dugme levo Buy Now.
Opis knjige
ISBN: 978-86-88883-10-8 | Godina izdanja: februar 2020. | Izdanje: 1. izdanje na srpskom jeziku
Po vodećim tumačima fenomena Atlantide, gotovo da nikad ništa nije privuklo više pažnje i izazvalo više interesovanja i istraživanja, a zatim i podstaklo na pisanje više knjiga koje su prevođene na skoro sve jezike sveta. Interesovanje je poteklo od zapisa starogrčkog filosofa i besednika Platona (427–347. pre n.e.), čiji je obim oko 10-ak savremenih kucanih strana, i sve od tada traje istraživačka ekspanzija, često zalazeći u različite krajnosti. Svi pokušaji da se odredi oblast koja bi mogla odgovarati tlu mitske Atlantide završavali su se bezuspešno. Zato kritičari tvrde da „već preko 2.000 godina nijedna arheološka lopata nije dala valjanu potvrdu”.
Međutim, poslednjih decenija otkriveni su i analizirani visokotehnološki artefakti sa područja Srednjeg Podunavlja, koji predstavljaju samo „kap u moru” rasutog blaga prethodne civilizacije – „Panonske Atlantide“, a koja je po svoj prilici doživela svoj kraj usled prirodne katastrofe, što se po mnogo čemu uklapa u Platonov zapis o Atlantidi.
Srednje Podunavlje – kolevka civilizacije;
Karika koja nedostaje – poreklo Sumera;
Panonsko more nije preduslov za Panonsku Atlantidu;
Karika koja nedostaje – mamut (Elephas primigenius);
Zagonetni nalazi sa Srednjeg Podunavlja;
Tajna Panonske školjke;
Troja = Atlantida – matematička jednakost u preterivanju;
Herodotova putovanja i njegov prilog istoriji geografije;
Heraklovi stubovi;
Kako je antička Grčka pobedila Rimsku imperiju?;
Potiču li Germani sa Atlantide?;
Tri misterije Helenskog (Balkanskog) poluostrva.
Recenzije
dr Radovan Kovačević, arheolog
Ova knjiga me je lično podsetila na moje početke bavljenja arheologijom pa sve do sticanja doktorskog zvanja iz te oblasti.
Igrom slučaja u moje ruke je dospela knjiga Atlantida autora Ahmeda Bosnića koja me je kao šestogodišnjaka potpuno fascinirala, formirala i uticala da postanem arheolog. Posle te knjige u nedostatku drugih informacija počeo sam da isecam i sakupljam tekstove iz raznih novina i magazina. I igrom slučaja u jednim dnevnim novinama pronađem reportažu o Veljku Milkoviću koju i danas, naravno, imam u svojoj arhivi.
Tada je sve počelo mnogo ozbiljnije.
Kao što sam u jednom TV intervjuu rekao da ono što me najviše podseća na Atlantidu – Panonska nizija autor ove knjige je potvrdio, čak i detalj o slonovima na koji niko od proučavalaca Atlantide nije ni obratio pažnju, ali autor ove knjige jeste i to je zaista dokaz par excellance.
Knjiga me je i lično zainteresovala jer sam i sam na obali Dunava kod Starog Slankamena pronašao mnoštvo fosila panonskih školjki, puževa čak i tropskog rastinja, ali što je najzanimljivije i mnogo neobičnih artefakata za koje sa potpunom sigurnošću, kao arheolog, mogu da potvrdim da su nastali ljudskom rukom.
Te predmete imam u svojoj kolekciji, ali sam oduševljen kolekcijom autora koja se u simbologiji nalaza apsolutno poklapa sa mojom, a što je još zanimljivije artefakti koje je naš kolega dr Semir Osmanagić pronašao potvrđuju da je zaista jedna ogromna, izuzetno razvijena civilizacija postojala ovde.
Gospodin Milković je sasvim tačno izneo zaključak da su čuveni Herkulovi stubovi bili u Đerdapskoj klisuri, a ne na nekom udaljenom Gibraltaru, jer ne postoji ni jedna jedina legenda o Herkulu u vezi Gibraltara osim u rimskim falsifikatima, ali postoji mnogo legendi o Herkulovim podvizima u Skitskoj zemlji, a Skitska zemlja je, naravno, Panonska nizija, što je autor veoma dobro znao i iskoristio da knjiga osim publicističkog ima i izuzetan naučni značaj, što kao doktor arheologije apsolutno mogu da potvrdim jer Grci u to takozvano „Herojsko doba” nikada nisu ni otišli do Gibraltara.
Samo jednu primedbu imam, a to je u vezi nedostatka grčkih nalaza, nedostatka nema, oni su otkriveni i postoje, ali iz nekih razloga se ne prezentuju, što naravno nije krivica autora ove knjige, ali je o uništavanju grčkih nalaza apsolutno u pravu.
Autor je spojio sve bitne činjenice koje su za nas misteriozne i sastavio ih u jednu fantastičnu celinu koja sve objašnjava.
Izuzetna i fantastična knjiga, bez i malo laskanja, koja otvara novi pogled u nauci i koja objašnjava ono o čemu mnogi pišu, ali bez validnog odgovora, jedini validan odgovor koji istorijski i arheološki može da se potvrdi nalazi se u ovoj knjizi.
Zbog toga sam ponosan što sam recenzent ovog dela i preporučujem ga svim mladim arheolozima, jer mladi naraštaji moraju da znaju da je arheologija nauka koja otkriva svakog dana sve više i više, nije egzaktna u pogledu otkrića, i da im napomenem da arheolog nije samo kustos nekog muzeja, to u stvari i nije arheolog, arheolog je istraživač koji neprestano istražuje, ne mora čak ni biti arheolog, ali istraživati mora.
dr Ivan Dimitrijević, filolog, lektor za srpskohrvatski jezik na Univerzitetu u Torinu, Italija
U potrazi za izgubljenom prošlošću
Dan kada je Džejms Ašer (James Ussher ili Usher, 1581–1656), irski nadbiskup iz Arme, 1650. godine u delu Annals of the Old Testament (Letopisi Starog zaveta) „izračunao” na osnovu podataka iz Biblije da je planeta Zemlja stvorena tačno 4004. godine pre Hrista, postao je jedan od najvažnijih u našoj novijoj istoriji. Ubrzo je ovaj datum bio opšteprihvaćen, što je odmah za rezultat imalo potrebu da se sve tada velike antičke kraljevine (rimska, helenska, egipatska i asirska) uguraju u period dug jedva četiri milenijuma. Potom su se nizala s razvitkom istorijskih nauka, pogotovo arheologije, otkrića starih kineskih kultura, pa sumerske, keltske, kultura uralskih naroda i još mnogih drugih po belom svetu, a hronološki okvir koji nam je u amanet ostavio Ašer postao je prekratak da u njega smestimo dolaske na istorijsku scenu svih tih naroda i sve što ta stupanja podrazumevaju. Zato ne čudi što se danas Aboridžinima u Australiji priznaje da na tom ostrvu borave već 40 milenijuma, starosedeocima Amerike, greškom nazvanim Indijancima, da taj kontinent naseljavaju preko 20 milenijuma, a uralskim narodima da na svojim istorijskim staništima borave od kamenog doba. No, kod Indoevropljana se javlja neobičan problem: njihovu starinu na današnjim lokacijama priznaju arheologija i antropologija, dok je osporavaju istorijska lingvistika i nauka koja kruniše sva znanja o prošlosti – zvanična (ili vladajuća, službena, tradicionalna) istorija.
To ipak nije toliko čudno: potraga za prošlošću je u stvari potraga za linijom koja naše danas spaja sa onim juče, kako bismo iz te jučerašnjice izvukli pouke za sadašnjicu, pronašli rešenje za aktuelne probleme. Ovih linija može biti mnogo, no samo jedna stoji u udžbeniku kao zvanična, i tu verziju prošlosti nazivamo istorijom. Razumljivo, vršenje ovog višestruko važnog izbora ne prepušta se samo naučnicima, pa na kraju uvek zapravo bira onaj ko je bukvalno jači. Zbog toga i ne čudi što je nedavno američki istoričar i profesor na Univerzitetu Jejl, dr Samjuel Mojn (Samuel Moyn) otvoreno priznao kako je, radeći za Stejt department [ministarstvo inostranih poslova SAD] 1999. godine, pravio selekciju istorijskih podataka: isticao je one činjenice koji ne idu u prilog Srbima, a prećutkivao sve što je nas prikazivalo u pozitivnom svetlu. Ukratko, zvanična istorija, kao predmet kontrole od strane moćnika, uvek je u najboljem slučaju spin, a kako bi naš narod rekao: što se grbo rodi, ne dâ se ispraviti. Zato ne jenjavaju pokušaji, uglavnom interdisciplinarni, da se pronađe iole verodostojnija slika prošlosti, koja će nas „otkočiti” iz paralisanosti u koju nas je dovela istorija.
Jedan od takvih pokušaja je i knjiga Panonska Atlantida Veljka Milkovića, istoričara po obrazovanju, a arheologa po interesovanju. Kako slična dela još uvek, nažalost, spadaju u naučnu „ilegalu” zbog tih „kočničara” koje i sâm autor pominje, ona su obično najviše usredsređena na postavljanje logičnih pitanja nelogičnoj istoriji. Milković je stoga još jedan od onih koji nam daju putokaz ka boljem poznavanju prošlosti; namerno ne kažem „naše prošlosti”, iako se autor najviše bavi pitanjem srednjeg Podunavlja, današnjeg Balkana, kao prave lokacije mitske Atlantide i Herkulovih stubova, jer se baš na našem podneblju moguće krije ne samo poreklo Srba, nego i uopšte famoznih Indoevropljana. Upravo je kod nas, u Belici kod Jagodine [u centralnoj Srbiji] pronađeno najstarije neolitsko nalazište, najstarije svetilište, trag najstarije poljoprivrede, matematike, astronomije, staro nekoliko milenijuma pre pojave mlađeg kamenog doba i „neolitske revolucije” na ostatku Starog kontinenta; u Vinči je nađena prva metalurgija milenijumima pre datuma koji za metalnog doba stoji u udžbenicima, prvo pismo, opet milenijumima pre zvaničnog istorijskog doba, koje, prema naučnicima, počinje sa pisanom reči. Sve to ne može biti slučajnost, što nam ponekad vrlo jednostavno otkriva upravo interdisciplinarni pristup: ako znamo da su čoveku bili potrebni proračuni godišnjih ciklusa radi zemljoradnje, jasno je zašto su na istom mestu nastali i matematika i agrar; ako znamo da je koristio nebeska tela da bi proračunao te cikluse, jasno je zbog čega su žitelji Belice bili začetnici i etnoastronomije; ako znamo iz antropologije da je oko 6.000 godina pre Hrista došlo do smanjenja lobanje zbog prelaska sa sirove na pečenu hranu, manje će nam biti neobično zašto su ljudska lica na figurama iz Vinče spljoštena u odnosu na ona iz Lepenskog Vira, a nije isključeno da je ta anatomska promena uslovila i pojavu aktuelnog izgovoranja glasova, gde stižemo do mogućeg odgovora zbog čega je vinčansko pismo preteča svih ostalih. S tim da pri svemu tome ne smemo pasti u zamku aktualizma i praistorijski svet posmatrati današnjim očima. Atlantida je mogla biti i metaforički naziv, vezan, na primer, za Atlasa (Atlanta) kao epiklezu klimatskih promena izazvanih promenom Zemljine ose. Sa čulima koja čoveku dopuštaju da shvati samo 5 odsto sveta koji ga okružuje, na mnoga pitanja, pa i na ovo, možda nikada nećemo naći odgovor, ali knjiga Veljka Milkovića je sigurno jedna od onih koja će nam u toj potrazi i te kako pomoći.
dr Ivan Dimitrijević
filolog
lektor za srpskohrvatski jezik
na Univerzitetu u Torinu, Italija
dr Teresa Gulianelli, istoričar etruskolog, Univerzitet u Maćerati, Istorijska škola u Montefanu, Italija
Iako sam dobila prevedene samo neke delove knjige, i to poglavlja po mom izboru, uspela sam da shvatim i proučim celokupno delo koje me je veoma zaintrigiralo.
Pojedina poglavlja su me oduševila jer poseduju izuzetna naučna uporišta u današnjem proučavanju geologije i paleontologije, koje sam ja poznavala, ali ne u tolikoj meri kao čitajući poglavlja ove izuzetne knjige za koju pretpostavljam da je samo uvod u jedno kapitalno delo i u nova istraživanja, naravno ako bude volje istraživača na svim poljima.
Moj kolega i poznanik dr Radovan Kovačević [srpski arheolog] me je uputio na posebna poglavlja koja su mene lično zanimala. I tu je nastalo moje oduševljenje jer su se poklapala sa mojim mišljenjem kako u paleontologiji tako i u mojoj užoj specijalizaciji o istraživanjima azijskih i staroantičkih civilizacija.
Naime, pronalazak ostataka klinastog pisma na jednom artefaktu su potvrdila neka moja ranija istraživanja o prisustvu Sumera na području Panonskog basena, a i već poznato prisustvo egipatske civilizacije za koje je Panonski basen i Podunavlje bilo glavno lovište za robove o čemu nam svedoče i moderna istraživanja, čak šta više i moderna kinematografija, kao na primer u modernom filmu „10,000 BC” (2008). A i klinasto pismo nije bilo samo nasleđe Sumera već su ga koristile i mnoge okolne civilizacije.
Najviše me je zanimalo poglavlje o mamutima, naročito u Sibiru, jer to potvrđuje jedan moj rad pod imenom „Solomonova zemlja Ofir”.
Potpuno se slažem da je došlo do trenutne katastrofe, jer pronalazak nesvarene hrane u želucima mamuta kao i njihovo sačuvano meso ide tome u prilog. A samo nalazište i ogromna groblja mamuta uz izvore zlata su me naveli da napišem već pomenuti rad.
Naime, zemlja Ofir [prema Bibliji, mitski region poznat po svom bogatstvu] se po mnogima nalazila u Africi, ali ti istraživači su zaboravili dve bitne stvari: da Solomon [prema hebrejskoj Bibliji, treći kralj Izraela, oko 990–931. p.n.e.] nije imao luku na Crvenom moru i da su mu Crno more i Sibir bili daleko bliži i sa čuvenim nalazištima zlata u Kolhidi [antičkoj regiji između Kavkaza i istočnog primorja Crnog mora, u današnjoj Gruziji] i slonovače od skeleta mamuta, da je to praktično bio nepresušan izvor i prava lokacija mitske, ali u Bibliji veoma spominjane zemlje Ofir kao izvora svog bogatstva pomenutog cara.
Da mozda Ofir nije bio u Panoniji gde imamo nalazišta mamuta i nalazišta zlata, a i mnogo je bila poznatija Solomonu preko Egipćana i Sumera?
To je tema za druga istraživanja, ali vredna polazna tačka.
A najbitnija tema je geološki izgled Panonskog basena koji podseća kao na trag udara velikog meteorita koji je zbrisao sve u okolini pa možda izazvao čak i toliko misteriozni veliki potop, pa i nestanak Atlantide.
Sa zadovoljstvom sam napisala ovu kratku recenziju i smatram da je autor na pravom putu, želim mu istrajnost, upornost i nastavak rada.
dr Teresa Gulianelli
istoričar etruskolog
Univerzitet u Maćerati
Istorijska škola u Montefanu, Italija
VELJKO MILKOVIĆ je međunarodno nagrađivani istraživač i pronalazač sa interesovanjima za prošlost, ekologiju, čiste tehnologije i futurističke projekte. U ovom momentu, poseduje oko 116 pronalazaka i 31 odobren patent od kojih su neki u višedecenijskoj primeni. Autor ili koautor je više od 16 knjiga i drugih publikacija, od kojih su neke prevedene na više svetskih jezika i na osnovu kojih je do sada snimljeno nekoliko igrano-dokumentarnih filmova; uključujući Solarne zemunice – dom budućnosti (1983),Antigravitacioni motor (1996), Perpetuum Mobile (2001), Petrovaradin kroz legendu i stvarnost (2001), Svet misterija – novi pogledi (2004), Gravitacione mašine (2013), i njegovu naprodavaniju knjigu, Ekološke kuće (1991). više
Pregled knjige
Prva rečenica:
Moja istraživanja Srednjeg Podunavlja i pronalazak praistorijskih artefakata su bila obavljena bez „arheološke lopate”, samo obilaskom Dunava i kanalâ, dakle, bez bilo kakvog iskopavanja. Kategorija:
Istorija i arheologija -- praistorija, arheološka otkrića Ključne reči:
prethodne civilizacije, Atlantida, Srednje Podunavlje, Balkan, Helensko poluostrvo, artefakti
Pročitajte odlomke iz knjige:
Knjigu možete poručiti onlajn (plaćanje se vrši unapred uplatom na bankovni račun pre slanja preporučenom pošiljkom na Vašu adresu – važi samo za isporuke na teritoriji Srbije) – da izvršite porudžbinu molimo Vas ispunite Narudžbenicu
Porudžbine iz inostranstva možete izvršiti plaćanjem putem kreditnih kartica ili PayPal-om nakon čega će Vam knjiga biti dostavljena registrovanom avionskom pošiljkom - da izvršite porudžbinu molimo Vas kliknite na dugme levo Buy Now.
U slučaju pojave problema prilikom porudžbine, molimo Vas kontaktirajte nas na e-mail
Detaljnije o knjizi
Broj strana: 112 Jezik: srpski (latinica)
Format: 22,7 x 15,2 x 0,7 cm Papir: 80g (crno-bela štampa) Povez: meki Ilustrovano: 41 ilustracija, 32 fotografije Težina pošiljke: 0,190 kg ISBN: 978-86-88883-10-8 (CIP - Biblioteka Matice Srpske, Novi Sad) Izdanje: 1. izdanje na srpskom jeziku (latinično pismo, crno-bela štampa) - februar 2020. Izdavač: Istraživačko-razvojni centar Veljko Milković, Novi Sad
Za više informacija, kontaktirati
Istraživačko-razvojni centar Veljko Milković
Bulevar cara Lazara 56
21000 Novi Sad
Srbija
e-mail:
web: www.veljkomilkovic.com
Ostala izdanja
Genetika Stare i Nove Evrope[štampano izdanje]
Poreklo naroda jugoistočne Evrope
autor: Jovan D. Marjanović, dipl. inž.
Cena: 730 din. (EUR 12,50)
Razvoj genetike je u poslednjoj deceniji sasvim promenio gledište na istoriju naroda Evrope, pri čemu su mnogi bili veoma iznenađeni sa njenim nalazima. Ta iznenađenja su toliko velika da više ne mogu da se ignorišu, pa je došlo vreme da se pišu novi udžbenici, ne samo istorije već i praistorije Evrope. Autor je uspeo da sklopi mozaik o poreklu svih naroda jugoistočne Evrope i reši sukob autohtone i doseljeničke škole o pitanju porekla srpskog naroda.
